Preporučujemo da se budući potrošači ukratko upoznaju sa osnovnim pojmovima gasne tehnike. Pregledom podataka na ovom web site-u i uključenjem u program gasifikacije, većina gradjana će se sresti sa novim pojmovima i terminima. Neke značanije ćemo ukratko objasniti.

Gas ili plin je mešavina jedinjenja ugljenika i vodonika, a vrste gasa se razlikuju po preovladjujućem jedinjenju i po načinu nastanka. Mi koristimo prirodni gas, koji po klasifikaciji spada u drugu grupu sadrži oko 90% metana (CH4), oko 4% viših ugljovodonika (etan, propan, butan..), 5% nesagorivih gasova (azot, ugljen-dioksid). Donja toplotna moć prirodnog gasa se kreće u granicama od 33000-37000 kJ/m3 , ili 8000 kcal/N m3 ili 8,4-13,1 KWh/ m3.

Distributivni gasovod (lokalni gasovod srednjeg priliska (od 8-12 bara) i gasno-distributivna mreža koja preko glavnih merno-regulacionih stanica, distribuira gas do velikih potrošača.

Mreža niskog pritiska izradjena je od polietilenskih cevi (PE) U kojima je pritisak 2-4 bara, a počinje od mernoregulacionih stanica široke potrošnje i završava se kućnim merno-regulacionim setom.

Merno-regulaciona stanica (MRS) se ugraduje na mestima predaje prirodnog gasa vecim potrošačima (fabrike, široka potrošnja,…). To je stanica opremljena aparaturom, uredjajima i opremom za merenje i regulaciju protoka i uredajima sigurnosti, gde sa pritisak gasa snižava sa 8-12 bara na 2-4 bara.

Odorant je neškodljivi gas, jakog i neprijatnog mirisa, koji ukazuje na prisustvo gasa. Proces odorizacije je proces omirišljavanja prirodnog gasa.

Kućni merno-regulacioni set (KMRS) se postavlja kod potrošaca (obicno na fasadi) u metalnoj kutiji i sadrzi brojilo za očitavanje utroška gasa, regulator pritiska sa blokventilom i sigurnosnim ventilom, filterom za gas dovodnim ventilom. Tu se gas iz distributivne gradske mreže pročisti (filtrira) i automatski smanjuje pritisak sa 2-4 bara na oko 25 milibara nadpritiska dovodi u kucnu instalaciju.

Kućni priključak je cevovod od distributivne ulične mreze do glavog ventila (gasne slavine) sa izolacionom prirubnicom na kućnom merno-regulacionom setu.

Unutrašnja gasna instalacila počinje iza glavnog dovodnog ventila sa izolacionom prirubnicom u KMRS-u, a završava se na vrhu kanala za odvod produkata sagorevanja u atmosteru.

Trošila gasa su uredjaji i aparati u domacinstvu koja troše gas kao što su šporeti, peći, kotlovi, kamini, protočni bojleri, grejalice.

Toplotni kapacitet trošila je količina toplote koje trošilo korisno daje i izražava se u kW ili kJ/sek.

Standardni m3 gas je prirodni gas na temperaturi 15°C i 10123,25 mbara pritiska i donje toplotne moći Hd=33338 kJ/m3.

Zbog čega je prirodni gas ekološko gorivo?

Da bi došlo do upotrebe prirodnog gasa neophodno je:

  • Izgraditi bušotine na nalazištima i postaviti cevovode;
  • Izgraditi transportne sisteme (podzemni cevovodi);
  • Izgraditi na određenim lokacijama merne i regulacione stanice.

Posle svih radova na bušotinama, postavljanju cevovoda i dr., zemljište se rekultiviše i slika okoline dovodi u prvobitno stanje. Sam transport gasa nije štetan po okolinu, obzirom da se transportuje podzemno, izgrađenim gasovodima i time je veliki broj kretanja brodova, vozova i autocisterni izlišan.

Prirodni gas, kao primarna energija, iz prirode dolazi u idealnom stanju za sagorevanje u gasovito stanje. Štetni sastojci, kao npr. sumpor u zemnom gasu, praktično ne postoje. Prirodni gas sagoreva skoro bez čađi. Prašine prilikom sagorevanja nema.

Pri svakom sagorevanju nastaju oksidi azota, zbog reakcie azota sa kiseonikom iz vazduha, nezavisno od toga koje je gorivo u pitanju. Azotni oksidi u atmosferi škode flori i fauni. Pri sagorevanju prirodnog gasa stvaraju se neznatne količine oksida azota. Korišćenjem modernih gasnih kotlova, i onako mala količina oksida azota, se i dalje smanjuje.

Kao čuvar čovekove okoline i čovekovog zdravlja, prirodni gas je s pravom poneo epitet ekološkog energenta.

Zašto je prirodni gas energent budućnosti?

Svetsku budućnost najviše brinu tri pitanja:

  • Kako nadomestiti postojeće rezerve energenata koji su na izmaku?
  • Kako sačuvati izvore i tokove pijaće vode za buduće generacije?
  • Kako očuvati čovekovu okolinu i sprečiti izazivanje kataklizme klimatskim promenama?

Na sva tri pitanja posredno i neposredno ima uticaja korišćenje prirodnog gasa. Ukupne, za sada istražene, svetske rezerve prirodnog gasa trenutnu svetsku potrošnju mogu zadovoljiti u narednih 130 do 150 godina. Zalihe nafte su čak ispod 60 godina. Međutim, neistražene zalihe gasa se procenjuju na 130 godina.
O uticaju korišćenja gasa na preostala dva pitanja suvišno je govoriti. Iz navedenih, kao i mnogih drugih razloga, prirodni gas se opravdano u svetu smatra energentom budućnosti.